Nikola Kitanovski
Nikola Kitanovski spada u one umetnike koji potiču sa ovih prostora i koji ne samo što su uspeli da izgrade, već kontinurano tri i po decenije održavaju impresivnu solističku karijeru, ostavljajući značajan trag u izvođenju brojnih koncerata i tenorskih operskih uloga prvog faha, ne samo na svim domaćim i scenama bliskog okruženja, već i u teatrima koji u operskom svetu zauzimaju posebno mesto, značaj i ulogu.
Rođen je u Skoplju – Makedonija, gde je završio svoje niže i srednje muzičko obrazovanje – odsek klavir, a diplomirao je i magistrirao solo pevanje u klasi primadone Biserke Cvejić na Fakultetu muzičke umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu.
Početak njegove karijere datira od 1988. g. kada je kao solista učestvovao u izvođenju brojnih vokalno–instrumentalnih dela, solističkih i mešovitih koncerata, ostvarujući saradnju sa najvažnijim orkestrima u gotovo svim većim centrima Jugoslavije (Beograd, Novi Sad, Niš, Skoplje, Sarajevo, Zagreb, Dubrovnik, Ljubljana, Maribor…).
Dobitnik je 1. (prve) nagrade na internacionalnom konkursu za solo pevače „Katja Ričareli“ 1991. g. u Mantovi – Italija. U njegovom posedu se nalaze i brojna domaća priznanja, kao i godišnja nagrada (1995.g.) Narodnog pozorišta u Beogradu za koga ga vezuje višedecenijska saradnja i nekoliko stotina nastupa u različitim ulogama.
U karijeri od 35 godina na umetničkom podijumu, Kitanovski je svojim umetničkim zaslugama, visokim nivoom interpretativnosti i izvođaštva sa uspehom nastupao u: “Teatru Opere“ u Rimu, “San Karlu“ u Napulju, “Komunale“ u Bolonji, “Karlo Feliče“ u Đenovi, Operi iz Hamburga, Frankfurtskoj Operi, Operi Štutgart, Operi Karlsrue, Operi u Lionu, Operi u Marseju, Kraljevskom teatru u Madridu, teatri u San Sebastianu, Santanderu, Oviedu, Granadi, Valensiji, zatim u operskim kućama u Tokiju, Bankoku, Varšavi, Bukureštu, Krajovi, Temišvaru, Atini, Antverpenu, kao i na festivalima u Taormini, Tore del lago, Aspendosu, Boljšoj u Moskvi, Dubravačkim letnjim igrama, na Ohridskom letu i BEMUS -u.
To su samo neke od ukupno 40 operskih scena, gde je ubedljivo i sa lakoćom donosio 25 uloge prvog tenoskog faha poput: Otelo / Otelo, Radames / Aida, Manriko / Trubadur, Kavaradosi / Toska, Herman / Pikova Dama, Don Hoze / Karmen, Turidu / Kavalerija Rustikana, Kanio / Paljači, Rodolfo / Boemi, Pinkerton / Madam Baterflaj, Mauricio / Adriana Lekuvrer, Edgardo / Lučija od Lamermura, Ero / Ero sa onoga Svijeta, i dr., kao i u izvođenjima monumentalnih vokalno instrumentalnih dela: Verdi – Rekvijem, Betoven – Sinfonija 9 i Misa ce dur; Dvoržak – Stabat Mater; Mocart – Rekvijem; Šubert – Misa u es duru i Stabat Mater; Rahmanjinov – Zvona i Vsenoćno bdenje; Honeger – Kralj David; Štoras – Opsada Beograda; Bernštajn – Priča sa zapadne strane.
Od 2004.g., Kitanovski se bavi i pedagogijom, danas je redovni profesor i bio je dugogodišni – u četiri mandata šef Katedre za solo pevanje na FMU u Beogradu. Rezultati njegovih dosadašnjih studenata su merljivi brojnim prvim nagradama i profesionalnim angažmanima.
Kitanovskom je bilo povereno i dvogodišnje vođenje Operskog studija u Operi Narodnog pozorišta u Beogradu.
Osmišljavanjem, organizacijom i realizacijom preko 40 koncerata projekta „Put ka Belkantu“ po Srbiji, pružio je mogućnost da više od četrdesetoro mladih pevača, pored sticanja dragocenog iskustva pred publikom, promovišu solo pesmu i opersku literaturu domaćih i inostranih kompozitora.
Rođen je u Skoplju – Makedonija, gde je završio svoje niže i srednje muzičko obrazovanje – odsek klavir, a diplomirao je i magistrirao solo pevanje u klasi primadone Biserke Cvejić na Fakultetu muzičke umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu.
Početak njegove karijere datira od 1988. g. kada je kao solista učestvovao u izvođenju brojnih vokalno–instrumentalnih dela, solističkih i mešovitih koncerata, ostvarujući saradnju sa najvažnijim orkestrima u gotovo svim većim centrima Jugoslavije (Beograd, Novi Sad, Niš, Skoplje, Sarajevo, Zagreb, Dubrovnik, Ljubljana, Maribor…).
Dobitnik je 1. (prve) nagrade na internacionalnom konkursu za solo pevače „Katja Ričareli“ 1991. g. u Mantovi – Italija. U njegovom posedu se nalaze i brojna domaća priznanja, kao i godišnja nagrada (1995.g.) Narodnog pozorišta u Beogradu za koga ga vezuje višedecenijska saradnja i nekoliko stotina nastupa u različitim ulogama.
U karijeri od 35 godina na umetničkom podijumu, Kitanovski je svojim umetničkim zaslugama, visokim nivoom interpretativnosti i izvođaštva sa uspehom nastupao u: “Teatru Opere“ u Rimu, “San Karlu“ u Napulju, “Komunale“ u Bolonji, “Karlo Feliče“ u Đenovi, Operi iz Hamburga, Frankfurtskoj Operi, Operi Štutgart, Operi Karlsrue, Operi u Lionu, Operi u Marseju, Kraljevskom teatru u Madridu, teatri u San Sebastianu, Santanderu, Oviedu, Granadi, Valensiji, zatim u operskim kućama u Tokiju, Bankoku, Varšavi, Bukureštu, Krajovi, Temišvaru, Atini, Antverpenu, kao i na festivalima u Taormini, Tore del lago, Aspendosu, Boljšoj u Moskvi, Dubravačkim letnjim igrama, na Ohridskom letu i BEMUS -u.
To su samo neke od ukupno 40 operskih scena, gde je ubedljivo i sa lakoćom donosio 25 uloge prvog tenoskog faha poput: Otelo / Otelo, Radames / Aida, Manriko / Trubadur, Kavaradosi / Toska, Herman / Pikova Dama, Don Hoze / Karmen, Turidu / Kavalerija Rustikana, Kanio / Paljači, Rodolfo / Boemi, Pinkerton / Madam Baterflaj, Mauricio / Adriana Lekuvrer, Edgardo / Lučija od Lamermura, Ero / Ero sa onoga Svijeta, i dr., kao i u izvođenjima monumentalnih vokalno instrumentalnih dela: Verdi – Rekvijem, Betoven – Sinfonija 9 i Misa ce dur; Dvoržak – Stabat Mater; Mocart – Rekvijem; Šubert – Misa u es duru i Stabat Mater; Rahmanjinov – Zvona i Vsenoćno bdenje; Honeger – Kralj David; Štoras – Opsada Beograda; Bernštajn – Priča sa zapadne strane.
Od 2004.g., Kitanovski se bavi i pedagogijom, danas je redovni profesor i bio je dugogodišni – u četiri mandata šef Katedre za solo pevanje na FMU u Beogradu. Rezultati njegovih dosadašnjih studenata su merljivi brojnim prvim nagradama i profesionalnim angažmanima.
Kitanovskom je bilo povereno i dvogodišnje vođenje Operskog studija u Operi Narodnog pozorišta u Beogradu.
Osmišljavanjem, organizacijom i realizacijom preko 40 koncerata projekta „Put ka Belkantu“ po Srbiji, pružio je mogućnost da više od četrdesetoro mladih pevača, pored sticanja dragocenog iskustva pred publikom, promovišu solo pesmu i opersku literaturu domaćih i inostranih kompozitora.