Име такмичења није само формалност; оно је призивање специфичног уметничког идеала оличеног у лику и делу тенора Лазара Јовановића. Његова биографија пружа дубину и смисао мисији такмичења, служећи као инспирација и узор младим певачима којима је манифестација намењена.
Рођен као Лаза Јовановић-Порчија 8. априла 1911. године у Земуну, тада делу Аустроугарске монархије, Лазар Јовановић је био истакнути југословенски и српски оперски тенор. Његов пут ка уметности био је јединствен; пре него што се посветио музици, завршио је Машински факултет и радио у Команди ваздухопловства.
Певање је учио приватно, а његов таленат брзо је препознао диригент Стеван Христић, тадашњи директор Опере Народног позоришта у Београду. Након што је 1941. постао члан хора, већ 1942. године постаје првак београдске Опере. Током осам сезона у Народном позоришту, остварио је бројне запажене улоге, укључујући Радамеса у Вердијевој „Аиди“ и Милоша у Коњовићевој опери „Кнез од Зете“.
Његова каријера добија међународну димензију почетком 1950-их. Касније одлучује да остане у иностранству како би наставио своје усавршавање, поставши звезда чувених оперских кућа у Риму, Милану, Грацу и Бечу. Његов репертоар обухватао је најзахтевније тенорске роле попут Отела, Дон Хозеа, Каварадосија и Ленског.
Оно што Лазара Јовановића издваја није само вокална снага, већ и интелектуална ширина. Описан је као „ерудит, познавалац уметности и културе, полиглота“ и значајан преводилац и тумач оперских либрета. Његов животни пут – од Београда до великих европских сцена – представља управо ону каријерну путању којој теже лауреати такмичења.
Лазар Јовановић је прерано преминуо 26. марта 1962. у Сулмони, Италија, у 50. години живота. Такмичење, основано у његову част, служи као примарни носилац његовог трајног наслеђа, славећи не само вокалну изузетност, већ и спој талента, интелекта, дисциплине и међународне амбиције који је дефинисао његову уметност.